clan xii

.::BF2142 Home::.

.::BF2142 NS Home::.

.::BF Sites::.

.::Vijesti::.

Crnačke guzice!
Nedjelja, 03.06.2007.

Neprijatelj se brzo gubio među ruševinama Cerbere-a peglanog 4xaa i full detaljima. Skupina bjesnih i znojnih pasa je jurišala za njim prateći krvavi trag zvijeri koja je bila ranjena. Svatko od nas je želio komad svog kolača. Svoj komad mesa sa njegovog skeleta.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Netom prije, taj isti gad je ubio našeg suborca i nitko od nas mu nije uspio pomoći. Mučki i sa leđa, nožem. To je dobrano raspizdilo sve nas koji smo se tamo zatekli stavljeni prstom sudbine u kotao nečastivog. Svaki njegov pogled iza sebe je morao biti agonija. Kugla se kotrljala za njim svom silom i snagom taga =XII=. Napredovao je prema crkvi trčećim korakom kroz uzburkanu gomilu ljudi koji su se međusobno ubijali. Nismo se puno obazirali na ono što se događalo oko nas. Imali smo svoju divljač koja je krvarila. Oko glave letjele su nam kugle i zujale po ušima. Probili smo se iza crkve uz pokoji odstrel slučajnih protivnika koji su se na njihovu nesreću našli nama na putu. Našli smo ga u rupi u snijegu kako se pokušava oporaviti uz pomoć medic kita. Stajali smo ispred njega sa uperenim cijevima u njegovu glavu i gledali ga. Znao je da nema nikakve šanse, a nas je to iživljavanje upravo ispunjavalo i praznilo negativnu energiju u nama.

-Gomila krvavih idiota.- pomislio je u tom trenutku i izvadio nož.

Sam je sebe ubio kao škorpion stjeran u kut. Bacili smo čik cigarete na njega i okrenuli se nazad prema sjeveru. Naš lider je već izdao novu zapovjed i mi smo opet bili u igri.

Netko je jednom zapisao:

-prema nama je jurišao vojnik čija su crijeva lepršala iza njega kao sablasne zmije.-

Dali smo mu viječni mir u trku bez imalo razmišljanja. Odjednom se otvorili nebo artiljerije i ljudi su pretvarani u gvalje mljevenog mesa. Svuda oko nas. Svuda, ali mi nismo bili dio tog čevapa. Vidjeli smo tijelo koje trči bez glave nekih 5-7 metara i onda se samo stropštao na pod. Hvala bogu na njegovoj smrti. Bio je pun municije, a trebala nam je. Zauzeli smo položaj na zadanoj točki i otvorili vatru. Metar ispred nas je ležao neprijateljski vojnik sa zadnjom grimasom na licu. Poslužili smo se njime kao grudobranom. Kosili smo sve ispred sebe što je imalo barem jednu nogu ili je puzalo vukući trup bez donjih extremiteta. Nismo birali metu. U tom metežu smo čak skinuli i našu dvojicu. Vrijeme za kajanje smo ostavili nekom drugom. Stotine sotoninih glasnika je letilo zrakom iznad naših glava, a mi smo i dalje bili tu. Bili, ostali i biti ćemo. Imamo sve što nam je potrebno da boravimo u tom paklu, baš sve. Imamo jedan drugog.

 

GOD BLESS CLAN =XII=!!




.::Obavezna Literatura::.

Copyright © 2007 CLAN XII
sva prava pridržana.